"hrabri mali toster"
Čudno je to sa roditeljstvom i decom. Kad počneš da stvaraš porodicu ne znaš u kom pravcu će stvari krenuti, da li će ići glatko ili na guranje. Naravno, naša očekivanja teže ka nekom idealno zamišljenom osunčanom putu bez mnogo prepreka i primamljivih stranputica, bez opasnih uspona i vijugavih serpentina. Ali obično ne bude baš tako.
Na svet doneseš maleno biće, koje je još u tebi stvaralo svoj ritam života i ulaziš u džunglu roditeljstva. Nikad doživljeno. Mačete za krčenje lijana neiskustva i rastinja neznanja praviš u hodu, u početku se služiš golim rukama. I taman kad sve to savladaš i izbiješ na osunčani brežuljak sa pogledom u budućnost, to nekad maleno biće ti kaže - mama selim se, treba mi promena!
Iako znaš da ste kao roditelji dobro odradili posao i osposobili ga za život, preplavi te talas tuge. Sada treba savladati novu lekciju roditeljstva, biti roditelj odraslom detetu koji živi samostalno u drugom gradu.
Nikad neću zaboraviti dan kada smo došli iz porodilišta. Kada se gužva oko dočeka stišala i gosti razišli ostali smo sami nas troje - beba, tata i ja i onda je on zaplakao. Malo sam se uspaničila i izgovorila - šta sad...u suvoj je peleni, nedavno je dobio vodice, nije vreme za jelo??? Moj muž je rekao - ne znam, ti si mama! Da, bila sam mama celih devet dana, ništa nisam znala i sve sam doživljavala prvi put - avantura je počela!
Sećam se kako je cupkao uz Nirvanu držeći se za policu na kojoj je bio tv, sećam se prvih koraka na dečijem igralištu , ki-ki bombona, plakanja kad je video zgradu obdaništa, prvih zubića i temperature.
Sećam se kako je sa bakom naučio slova a sa dedom šah. Prvog odlaska na more, zaljubljenosti u Draganu Mirković i divljanja na peronu u Beogradu - hooćuuu kod Draagaaaneeee !!!
Sećam se crtanog filma Hrabri mali toster kako smo ga par puta dnevno svake nedelje mesecima gledali i morali da čitamo prevod a ako bi se preskočila neka reč vhs kaseta se vraćala. Sećam se ploče rokenrol za decu, snimanja Mandinog spota u Lifci, mame kukunke i tate tarante.
Sećam se prvih priredbi u zabavištu,sećam se prvog dana škole. Sećam se bežanja sa frizerske stolice, bežanja sa vakcinacije u školi. Sećam se izviđača i taborovanja i omladinskih klubova. Sećam se snimanja prvih filmova u našoj kući koja je bila za tu priliku pretvorena u filmski studio sa molbom da odemo nekuda jer se snima, pisanja scenarija i premijere u prepunom Otvorenom. Sećam se teško izmoljene gitare i probi u dnevnoj sobi. Sećam se telegrama iz škole da hitno dođemo i opravdamo gomilu neopravdanih časova u suprotnom ga izbacuju. Sećam se prve devojke u našoj kući, rođendanskih žurki uz molbu da sve pripremimo i nestanemo. Sećam se biranja srednje škole i fakulteta. Sećam se razgovora da bi mogla prva desetka da padne. Sećam se kako sam zainteresovano slušala odbranu master rada i za tu priliku pravila male skakavce kao uspomenu za prisutne.
I sada sva ova sećanja mogu da složim i povremeno im se vraćam. Vreme je za nova iskustva koja stvaraju nove uspomene. Tuga se povlači pred ponosom i zadovoljstvom, suze u očima brišem.
Sine, svet je tvoj osvoji ga !
Na svet doneseš maleno biće, koje je još u tebi stvaralo svoj ritam života i ulaziš u džunglu roditeljstva. Nikad doživljeno. Mačete za krčenje lijana neiskustva i rastinja neznanja praviš u hodu, u početku se služiš golim rukama. I taman kad sve to savladaš i izbiješ na osunčani brežuljak sa pogledom u budućnost, to nekad maleno biće ti kaže - mama selim se, treba mi promena!
Iako znaš da ste kao roditelji dobro odradili posao i osposobili ga za život, preplavi te talas tuge. Sada treba savladati novu lekciju roditeljstva, biti roditelj odraslom detetu koji živi samostalno u drugom gradu.
 |
| foto: tata |
Nikad neću zaboraviti dan kada smo došli iz porodilišta. Kada se gužva oko dočeka stišala i gosti razišli ostali smo sami nas troje - beba, tata i ja i onda je on zaplakao. Malo sam se uspaničila i izgovorila - šta sad...u suvoj je peleni, nedavno je dobio vodice, nije vreme za jelo??? Moj muž je rekao - ne znam, ti si mama! Da, bila sam mama celih devet dana, ništa nisam znala i sve sam doživljavala prvi put - avantura je počela!
 | |
| foto: tata |
Sećam se kako je cupkao uz Nirvanu držeći se za policu na kojoj je bio tv, sećam se prvih koraka na dečijem igralištu , ki-ki bombona, plakanja kad je video zgradu obdaništa, prvih zubića i temperature.
Sećam se kako je sa bakom naučio slova a sa dedom šah. Prvog odlaska na more, zaljubljenosti u Draganu Mirković i divljanja na peronu u Beogradu - hooćuuu kod Draagaaaneeee !!!
Sećam se crtanog filma Hrabri mali toster kako smo ga par puta dnevno svake nedelje mesecima gledali i morali da čitamo prevod a ako bi se preskočila neka reč vhs kaseta se vraćala. Sećam se ploče rokenrol za decu, snimanja Mandinog spota u Lifci, mame kukunke i tate tarante.
 | |
| foto: tata |
Sećam se prvih priredbi u zabavištu,sećam se prvog dana škole. Sećam se bežanja sa frizerske stolice, bežanja sa vakcinacije u školi. Sećam se izviđača i taborovanja i omladinskih klubova. Sećam se snimanja prvih filmova u našoj kući koja je bila za tu priliku pretvorena u filmski studio sa molbom da odemo nekuda jer se snima, pisanja scenarija i premijere u prepunom Otvorenom. Sećam se teško izmoljene gitare i probi u dnevnoj sobi. Sećam se telegrama iz škole da hitno dođemo i opravdamo gomilu neopravdanih časova u suprotnom ga izbacuju. Sećam se prve devojke u našoj kući, rođendanskih žurki uz molbu da sve pripremimo i nestanemo. Sećam se biranja srednje škole i fakulteta. Sećam se razgovora da bi mogla prva desetka da padne. Sećam se kako sam zainteresovano slušala odbranu master rada i za tu priliku pravila male skakavce kao uspomenu za prisutne.
 | |
| foto: veSna |
I sada sva ova sećanja mogu da složim i povremeno im se vraćam. Vreme je za nova iskustva koja stvaraju nove uspomene. Tuga se povlači pred ponosom i zadovoljstvom, suze u očima brišem.
Sine, svet je tvoj osvoji ga !
Коментари