Bесна
boginja proleća i mladosti u mitologiji starih Slovena.
Najavljivala je tople dane, zelena polja, cvetanje, prijatno vreme pogodnije za život i rad. Verovali su da ima moć nad toplotom sunca bez koga ne bi moglo da dođe proleće i slavili je upravo iz razloga što pobeđuje zimu. U običajima su Sloveni na grani nosili lutku Vesne, dok je lutka Morene bila topljena u reci ili spaljivana. Ovaj običaj je simbolično obeležavao pobedu Vesne nad Morenom. Naravno, nikad Vesnina pobeda nije konačna, već se ciklično sve ponavlja svake godine.
Smatra se da je Vesna bila božanstvo još dok su Sloveni bili u Indiji pre nego što su se doselili u Evropu.
Vesna nikad nije bila usamljena. Nju su uvek pratili Gerovit - bog rata i sunca, koji je bdio nad njom i Stribog - bog vetra i vazduha. Prema legendi, Stribog je Vesnu donosio svakog proleća na krilima lakog i prijatnog povetarca.
Postojalo je vjerovanje da Vesna pomaže ljudima i da oporavlja zimom narušeno zdravlje, usklađuje prirodu da bude harmonična a time krepi i um i srce ljudi.
Prikazivana je kao nasmejana lepa mlada devojka duge kose ukrašene cvetnim zvončićima u beloj haljini sa velikim cvetnim vencem oko struka. U levoj ruci drži buket cveća a na kažiprstu desne ruke stoji lastavica.
U ritualu boginji Vesni devojke su bile obučene u haljine od trave, grančica, lišća i cveća i kad je bilo dovoljno toplo prisutni su ih polivali vodom.
Vesnina kultna mesta uvek su bila pored vode. Njeni predmeti su venci, lutke, jaja i zvona, ptice lasta i roda, a biljke breza, vrba, maslačak i cvet breskve. Praznici koja su u bili posvećeni Vesni su u hrišćansvu zadržani, a to su Vrbica, Cveti i Mladenci.
Veza boginje Vesne i proleća sačuvana je do danas u rečima ruskog i beloruskog kojima se označava proleće.
Beloruski pagan metal bend Drigva posvetio je boginji Vesni pesmu.
Sutra u 11:19 u ponedeljak 20.marta 2017. počinje proleće. Ne zaboravite da ovog proleća ugodite sebi nekom sitnicom, osmehom, licem okrenutim ka suncu, dužim uživanjem u kafi, soku, čaju, vodi! Možda neka knjiga. Novi hobi. Posaditi cveće, na primer lavandu u baštu ili saksiju svejedno je.
Važno je da mesto bude sunčano. Saditi se može iz semena ili pomoću rasada. Nije zahtevna za gajenje i gde god da bude svojim će mirisom i lepotom biti ukras.
Odlično izgleda i kao motiv za dekupaž na gajbici za baštenski pribor i alat i na običnoj dasci. Uživajte u proleću!
 |
| slika: Alfons Mucha |
Smatra se da je Vesna bila božanstvo još dok su Sloveni bili u Indiji pre nego što su se doselili u Evropu.
Vesna nikad nije bila usamljena. Nju su uvek pratili Gerovit - bog rata i sunca, koji je bdio nad njom i Stribog - bog vetra i vazduha. Prema legendi, Stribog je Vesnu donosio svakog proleća na krilima lakog i prijatnog povetarca.
Postojalo je vjerovanje da Vesna pomaže ljudima i da oporavlja zimom narušeno zdravlje, usklađuje prirodu da bude harmonična a time krepi i um i srce ljudi.
Prikazivana je kao nasmejana lepa mlada devojka duge kose ukrašene cvetnim zvončićima u beloj haljini sa velikim cvetnim vencem oko struka. U levoj ruci drži buket cveća a na kažiprstu desne ruke stoji lastavica.
U ritualu boginji Vesni devojke su bile obučene u haljine od trave, grančica, lišća i cveća i kad je bilo dovoljno toplo prisutni su ih polivali vodom.
 |
| simbol boginje Vesne |
Vesnina kultna mesta uvek su bila pored vode. Njeni predmeti su venci, lutke, jaja i zvona, ptice lasta i roda, a biljke breza, vrba, maslačak i cvet breskve. Praznici koja su u bili posvećeni Vesni su u hrišćansvu zadržani, a to su Vrbica, Cveti i Mladenci.
Veza boginje Vesne i proleća sačuvana je do danas u rečima ruskog i beloruskog kojima se označava proleće.
Beloruski pagan metal bend Drigva posvetio je boginji Vesni pesmu.
Sutra u 11:19 u ponedeljak 20.marta 2017. počinje proleće. Ne zaboravite da ovog proleća ugodite sebi nekom sitnicom, osmehom, licem okrenutim ka suncu, dužim uživanjem u kafi, soku, čaju, vodi! Možda neka knjiga. Novi hobi. Posaditi cveće, na primer lavandu u baštu ili saksiju svejedno je.
 |
| foto: veSna |
Važno je da mesto bude sunčano. Saditi se može iz semena ili pomoću rasada. Nije zahtevna za gajenje i gde god da bude svojim će mirisom i lepotom biti ukras.
 | ||||
| foto: veSna |
Коментари