... kao da je bilo nekad ...

Dobra stvar kada su deca u nižim razredima osnovne škole je ta, što učiteljica traži i učešće roditelja u ponekim školskim aktivnostima. Recimo, za likovno doneti obeležja jeseni! Pa se vi onda spremite u šetnju da sve to prikupite. Kući donosite punu vreću grančica, šišarki, žirova, kestenja i buket suvog lišća.
Angažujete čak i rođake koji žive na selu za koji klip kukuruza i ukrasnu bundevu.
Poslednji radni dan pred zimski raspust bio je rezervisan za maskenbal. To je tek bio doživljaj!

foto: veSna

Učiteljica je insistirala da maske ne budu kupovne nego da se zajednički potrudimo oko izrade. Finale je izbor tri najbolje. Roditelji potrudite se...

foto: veSna

Sada, kad se setim, napravili smo tri-četiri maske i već gotovo - prelaze u više razrede.
Ali...Tu žurka tek počinje... Otkrili su Noć veštica!

foto: veSna

Svo moje negodovanje, da o tome ništa ne znamo i ne možemo tek tako, je prosto oduvano silnim oduševljenjem predstojećeg novog doživljaja.
Skupljali su se kod nas. Neki su bili opremljeni a neke sam maskirala u poslednji čas, bez ičega, uz pomoć "štapa i kanapa" ali to nije bila nikakva smetnja.

foto: veSna

Uživancija može da počne. Veseli i raspoloženi odlaze u pohode.

foto: veSna

 






Posle par sati vraćaju se uz smeh i viku da podele slatkiše prepričavajući dogodovštine.
Kad se setim, napravila sam dve - tri maske i gotovo - postaju srednjoškolci. Žurke na ovo veče postaju interesantne.
Sada su na fakultetu i volela bih, jednom, kad 31. oktobar bude za vikend, da dodju maskirani ili ne, da se prisetimo lepih dana. Imam fore do tad da nađem neki super recept za Halloween kolačiće da ih iznenadim.

foto: veSna

Da, bilo je i nedostaje mi ...