dom

Verovatno sve počinje kada postanemo svesni da imamo "svoju sobu". Prilagođavanje svojim potrebama počinje polako, na zidu ispred pisaćeg stola, gde prvo kačimo raspored časova. Slede neki zanimljivi crteži, razglednice dobijene od dragih osoba, kolaži "lepih" fotografija isečeni iz novina. Ubrzo ponestane mesta a ima još toliko toga što zaslužuje da se nađe zidu sobe i kreće se u osvajanje preostalih zidova. U vreme kada sam bila klinka, u ludim godinama, bilo je lako. Posteri ! Bila je dostupna gomila novina sa posterima. "Dvoje", "Itd", "Bravo", čak i specijalizovano izdanje "Poster" koje razmotano zauzima četvrt zida. Tako sam počela da kreiram svoje okruženje na užas roditelja a svoje zadovoljstvo.

 foto: tata


Posle nekog vremena to mi se vratilo kao bumerang. Moj sin je napravio pravu "džumandži" scenu u svojoj sobi! Deo sobe bio je posut peskom, zapravo gomilom peska iz kojeg je rasla trska do plafona ... šuma trske do plafona!

foto: veSna

Sakupljajući godine života želimo da uredimo i kvadrate prostora u kojima boravimo svojstveno svom ukusu i potrebama. Ulažemo sebe neštedimice da izaberemo odgovarajući nameštaj, boju zida, podnu prostirku. Razmeštamo, premeštamo, pomeramo do idealne kombinacije funkcionalnosti u prostoru.  Detalji i boje koje odaberemo celom prostoru daju dušu i toplinu i pravo da ga nazovemo dom.

foto: veSna




Ove daske, stare i prljave dospele su u moje ruke. Uz malo mašte sinule su i savršeno se uklopile.