🎶 ploče 🎶
Ploče su ušle u moj život lagano.
Komšinica, nekoliko godina starija od mene imala je svoj gramofon i lepu kolekciju ploča domaćih i stranih izvođača. Sećam se njenog plastificiranog albuma na kopčanje punog uredno poslaganih ploča u providne džepove. Ni jedan ćoškić singlica nije bio zavrnut, na njima samo brojevi 1, 2, 3...
foto: tata
Sa posebnom pažnjom je svaku vadila iz omota brisala krpicom držala u ruci pazeći da ne dodiruje narezani vinil i stavljala na gramofon. Ja kao mlađa i neuka za te stvari imala sam samo dozvolu da listam i biram - može li ovo? Tako je poziv - Hoćeš da slušamo ploče? postao pravi mali ritual koji je otpočinjao otvaranjem gramofona i nameštanjem poklopca sa zvučnikom. Uživala sam u tim našim momentima opčinjena zvucima koji su dolazili sa crne plastike. Na svu sreću opčinjenost je osim mene taknula i tatu tako da je jednog dana tosca 10 postala naša nova mezimica, otvorivši jednu novu sferu u našim životima. Sećam se tatinog uživanja u stereo tehnici sedeći na propisanoj razdaljini između dva zvučnika a na sred sobe i sestrinog i mog đuskanja uz obavezne slušalice na ušima čiji je drugi kraj služio kao "mikrofon".
foto: preuzeto putem url
A tek kupovina ploča, mislim da smo sate provodili birajući ih. Ploče su bile i dobri rođendanski pokloni. I tako vremenom nakupilo ih se.
Međutim, postojala su i pravila koja se nisu smela kršiti. Slušanje LP-ja podrazumevalo je slušanje cele strane A a tek onda strane B. To mi je bilo teško prihvatljivo jer je moja tada omiljena pesma bila četvrta na B strani. Ko će sve to isčekati? I ovako sam teškom mukom izmolila album, sad još i čekanje da dođe na red... Poštujući pravila zavolela sam ceo album i danas ga rado slušam - redom od A 1 po tatinom pravilu.
foto: veSna
Mnogo godina kasnije uredila sam kartonsku gajbicu u dekupaž i transfer tehnici u Vinyl Box, za omiljene ploče da mi budu tu na okupu, jer svaka osim muzike ima neku svoju priču.
Komšinica, nekoliko godina starija od mene imala je svoj gramofon i lepu kolekciju ploča domaćih i stranih izvođača. Sećam se njenog plastificiranog albuma na kopčanje punog uredno poslaganih ploča u providne džepove. Ni jedan ćoškić singlica nije bio zavrnut, na njima samo brojevi 1, 2, 3...
foto: tata
Sa posebnom pažnjom je svaku vadila iz omota brisala krpicom držala u ruci pazeći da ne dodiruje narezani vinil i stavljala na gramofon. Ja kao mlađa i neuka za te stvari imala sam samo dozvolu da listam i biram - može li ovo? Tako je poziv - Hoćeš da slušamo ploče? postao pravi mali ritual koji je otpočinjao otvaranjem gramofona i nameštanjem poklopca sa zvučnikom. Uživala sam u tim našim momentima opčinjena zvucima koji su dolazili sa crne plastike. Na svu sreću opčinjenost je osim mene taknula i tatu tako da je jednog dana tosca 10 postala naša nova mezimica, otvorivši jednu novu sferu u našim životima. Sećam se tatinog uživanja u stereo tehnici sedeći na propisanoj razdaljini između dva zvučnika a na sred sobe i sestrinog i mog đuskanja uz obavezne slušalice na ušima čiji je drugi kraj služio kao "mikrofon".
foto: preuzeto putem url
A tek kupovina ploča, mislim da smo sate provodili birajući ih. Ploče su bile i dobri rođendanski pokloni. I tako vremenom nakupilo ih se.
Međutim, postojala su i pravila koja se nisu smela kršiti. Slušanje LP-ja podrazumevalo je slušanje cele strane A a tek onda strane B. To mi je bilo teško prihvatljivo jer je moja tada omiljena pesma bila četvrta na B strani. Ko će sve to isčekati? I ovako sam teškom mukom izmolila album, sad još i čekanje da dođe na red... Poštujući pravila zavolela sam ceo album i danas ga rado slušam - redom od A 1 po tatinom pravilu.
foto: veSna
Mnogo godina kasnije uredila sam kartonsku gajbicu u dekupaž i transfer tehnici u Vinyl Box, za omiljene ploče da mi budu tu na okupu, jer svaka osim muzike ima neku svoju priču.
Коментари