putovanje

Ako prihvatimo kao činjenicu stav da život nije trka, već putovanje, onda za to putovanje biram voz .

 foto: P.






Delom zbog toga što je kao detetu železničara voz bio jedino i isključivo jedino prihvatljivo sredstvo prevoza, delom i zbog toga što je kao železničarki voz bio jedino i isključivo jedino sredstvo prevoza a najviše zbog toga što imaš priličnu slobodu kretanja i pijenja kafe u toku putovanja. Važno je napomenuti da se kafa za putovanje pripremala sa naročitom pažnjom i u zadnji tren pred kretanje. Dok su se koferi slagali u gepek taxija, kafa se sipala u termos.

 foto: veSna




Putovanje vozom je dobar pokazatelj kako reagujemo u nepredviđenim situacijama koje se neminovno dešavaju.
Recimo kao naporni putnici koji pošto-poto još iz hodnika pikiraju prazno sedište u vašem kupeu i sa prtljagom u vazduhu već su na vratima spremni da u dva koraka odlože prtljag i sruče se umorni na sedište. Dok se okreneš on već pomera tvoje kofere svojim paketom! U čudu mu objašnjavaš kako su sva mesta zauzeta, mada trenutno prazna sedišta govore drugačije, skupljaš odbeglu dečicu koja su se već odomaćila po hodniku kao dokaz, na šta on odmahuje rukom, mogu deca i u krilu da sede, onda vadiš vozne karte ...

foto: P.





Poučeni iskustvom, ulazak putnika na sledećoj stanici zainteresovano pratimo pogledom "sve je zauzeto" sedeći svi na svojim mestima.
Ili taman smo utonuli u san, kad se vrata otvaraju, između navučenih zavesa ruka traži  prekidač za svetlo, glava proviruje i mrmlja "ma puno je". Onda ustaješ da ugasiš svetlo zatvoriš vrata i namakneš zavese.
Ali ubedljivo najveća strepnja na putovanjima kada sam bila mala je bila da li će tata koji je činilo mi se na svakoj stanici išao po svežu vodu, uspeti da uđe u voz pre nego što krenemo, zvižduk se već čuo lagano krećemo a njega nema ... Panika, gledanje kroz prozor, mlađa sestra se rasplakala ... Mamaaaa nema tateee! Ah evo ga, smeši mu se brk na kraju hodnika i mamino - "Gori si od deteta!" kroz osmeh.
Pa razna bavljenja i kašnjenja koja putniku deluju bezrazložna i nepotrebna.
I pored svega nabrojanog i prećutanog ipak biram voz.
Kupe dovoljno prostran za porodicu, nekoliko prijatelja, prtljag i termos. Sedišta koja se razvlače jednako su pogodna za spavanje i serviranje klope.

 foto: P.






Prijatelji i rođaci mogu da se smeste u isti vagon. Poznanici i prolaznici kroz život u ostale vagone. Bavljenje u usputnim stanicama dovoljno da se skoči po ukrštene reči, vodu!? i možda nešto slatko što nam se prijelo a nismo poneli. Okupljanja su u hodniku. Uz kafu.

 foto: veSna







Tamo je uvek živo i uskomešano. Priče i smeh, neko gleda kroz prozor, nekolicini smeta promaja. Čuje se i pesma ... da, to je ta  mnogo je volim.
Garnitura od nekolilo vagona za sedenje, vagon restoranom i vagonom za prevoz automobila ...a u njemu MG TC.
I njega biram za svoje putovanje. On je za istinsko uživanje u vožnji i istraživanje. Za sunce u očima i osmeh od milon dolara. Za obilazak omiljenih mesta i mesta koja će to tek postati. Elegantan i lep, kao i mi kad se sredimo za neki važan životni događaj. Brzina dovoljna za vetar u kosi i buđenje zaspale divlje iskre u oku. Unutrašnjost meka i udobna mada pomalo skučena. Celodnevna vožnja? Da, ali sa čestim pauzama za upijanje trenutka, razgledanje okoline ... i kafu.

 foto: veSna




Na cilj svakako stižemo uz sve uspone i padove, napredovanja i stagniranja pa i nazadovanja i zato daj da uživamo u putovanju... i kafi!